Gledam u kišu podignuta lica, a ona mi peva svoj stari refren… Ove kapi kiše, moje prijateljice, izgleda da znaju odgovor na sve… Ništa se ne menja, isto ostaje, samo tvoja ljubav tiho nestaje… Zato ću polako pustiti ovaj dan, umorna i sama ulazim u san... Kada sklopim oči tada život mi je lep, ulazim u svoj svet i polako nestajem... Važno mi je da ću tamo, ja učinit' sve ono lepo što u zbilji mi nedostaje… Kada sklopim oči tad na sve zaboravim, pomislim na tebe i u snove utonem... Važno mi je da ćeš tamo volet' me samo ti, k'o što nekad ja sam znala tebe voleti...
Нема коментара:
Постави коментар