Ne znam

Ne znam zašto se ovako osećam...Zašto toliki strah...Nepotrban je...Volela bih bezbrižno voleti...Volela bih da mi je svet jedna velika livada puna cveća..I da mogu trčati tom livadom s njim...Da mogu dotaknuti sunce, nebo i zvezde......I on sam mi je rekao kako ga mogu ,nakon godinu ipo provedenih zajedno, pitati da li me STVARNO voli,kao sto govori...Mogu...Iako znam da me voli.Iako to pokazuje...Iako sama vidim...Osecam...Ali ponekad tek neka slučajna reč stvori zidine sumnje oko moga srca...On ih svaki put sruši i svaki put iznova izgradi...To 'ponekad' postaje sve češće..Toga me strah......Svi mi govore da smo savrseni.Kako smo srecni zajedno..Jesmo..zaista...Bar ja jesam...Presrecna.....Zadnjih dana jako se bojim da će otići...a znam da nece...Na neki način volela bih vratiti vreme na tek početak naše veze...Ali opet i ne bi...Jer puno toga smo zajedno prošli...Na početku nisam se zamarala ovakvim glupostima...Ne znam jell sam se ja promenila ili on...Al znam i da je problem u meni...I'm so sorry... :(I love you......I nisam tužna...Samo me strah.. Iako znam da ces uvek biti kraj mene... <3 Ja sam samo luda ljubavi...