VOLI TAJNO..

"Voli i biti ćeš voljen" kažu LjudiVoli iskreno i čisto.. čovek budiI nikada svoja osećanja nemoj kriti, voli danas jel sutra će možda kasno biti .. I ja voleh, kao sto su oni savet dali. I nastavljah i kada su oni drugi prestali. Osećanja svoja otvoreno na dlanu dadoh, al i pored svega ja ipak sama ostadoh. Sada mi sve te priče smešno zvuče. Al dok su živi, celi život ljudi se uče. Uče najviše od vlastite greške. Uče dok koračaju kroz trenutke teške. I zato ja bih rekla, VOLI, ali VOLI TAJNO..jel ništa danas nije trajno .. Jel čovek kad je voljen surov postaje, povrediti će te, a ožiljak zauvek ostaje !

Postoji

Postoji jedno mesto

gde ne idem često,

na tom mestu

najsrećnije sam dete bila

dane svoje provodila.



Takvo mesto

neviđa se često

priroda je jedinstvena,

na tom mestu savršena.



Lepota tog mesta

mora se doživeti

ne može se opisati

ni rečima ni slovima

samo srcem i ocima ...



To je mala

Sahara u Srbiji

samo ja znam

gde je to mesto...

Sve svoje noći poklanjam tebi…

Sve svoje noći poklanjam tebi…
i ovaj mesec – tanjir pun želja,
ulicu ovu k’o čežnja dugu,
i ove zvezde – bisere bele,
samo da budeš mi srećan.
Sve je to tvoje. Pripada tebi…
vesela straža borova gordih,
umorna tmina po zemlji legla,
velika voda – k’o čežnja moćna,
poneki talas – prkos tišine
i svetlost tvoga prijatelja
što s’ neba u našu čežnju gleda.
I ovu ljubav što ti je dajem
čuvaj za naše bisere bele…
čuvaj, jer kada vreme proleti
i kada tvoje me misli požele
ta ljubav biće žar uspomena,
odneće iz tvoga srca prazninu
i opet imaćeš svoju noć
i mene u toj noći vreloj,
svoj mesec, tanjir pun naših želja,
veliku čežnju, svetlost sa neba,
svu moju ljubav, borove, tminu
i sve što srećnom čoveku treba.

Sreli su se

Sreli su se nakon njenog bolnog razočaranja..Ni slutila nije tada da najljubavnija priča počinje..Priča koja je vratila veru u život..Donela je nadu a nada je rodila tu ljubav..Ljubav kakvih ima samo u romanima..Iskrena i velika..Poslednja i prva..U kojoj su proživljavali sva lepa i bolna iskušenja dok ni jedno ni drugo još nisu raskrstili sa demonima sopstvenih prošlosti..Niihova ljubav je strastvena, egzotična romansa kakvih je sve manje danas..Gotovo retkost..kao biser...Bila je melem za Dušu i nada u njihovim Srcima da ljubav postoji..Da je ljubav moguća..Njoj je trebalo vreme..Njemu je trebala ona..Sada i odmah...Iako su im Duše bile povređene, strasne, čiste, radoznale..Sve je ukazivalo da će biti i pobedničke...Danas je ona poražena sopstvenim strahom i tumara kroz dane kao slepac u tami..Ne vidi svetlost.. ne nazire put..Nema čime da zatrpa rupu svu satkanu od pitanja..Gde je nestala ljubav...Praznina odjekuje, samoća vrišti...Da li je još uvek

Da si samo....

Da si samo san koji sam u snu dotakla bilo bi lakse ne verovati , nosila sam taj san dugo pre tebe a onda se san pretvorio u javu Dugo sam te cekala,jako dugo da vise nisam ni mislila da moj san postoji cekala sam u snu da se uopste pojavis na javi . I jesi ,onog zimskog dana stiglo je neocekivano sa receptom za otvaranje konzervi mackama .Otada sam BUDNA pored tebe . Umesto konzerve otvorio si moje srce moju dusu, mene celu .... Otvorio si nesto sto se zove privrzenost ,prijateljstvo ,postovanje moja ljubav.moja kuca . Nikada nisam prestala da ti verujem a dosta je vremena otada proslo,mnogo se toga promenilo ,da hvala ti promenio si u meni neke sitnice koje su krupne . Ucio si me da volim a ja nisam imala poima da ne umem da volim,da postoji ovako nesto sto sve ostalo baca u zasenak ,da postoji ovako jaka ljubav ,ovako velika ,ogromna nesaglediva.Ljubav bezgranicna koja odoleva svemu pa cak i tuzi i bolu u nekim momentima kad nalete .Toliko je jaka ta ljubav da sve unisti da ne postoji tamno vec samo svetlo ka kome pruzam ruke ,toplina koja se razliva iz mene da me opija svakodnevno.Nema dana, nema noci, nema daljine, nema vremena.... sve je prekrila sobom poput trave koja prekriva zemaljsku kuglu i nice sve vise .... Neumem vise da ti kazem koliko te volim ,ni zbog cega te sve volim znam samo da te volim i da u tebi imam sve sto sam ikada pozelela .. Nema zaborava ma sta se do sada desavalo , ta ljubav nije prestajala i ne moze da ne stane vec raste ,raste kao kavasac a i ja sa njom .... Sve sto sam ikada imala najlepse u sebi pruzeno je toj ljubavi ,ona mi izmamljuje stalno ponesto iz mene da se i sama cudim koliko izvire . Volim te i ne umem drugacije i ne mogu drugacije volim i verujem u nas i nemoze mi tu veru niko uzeti Ljubim te i zelim da te zagrlim .

Moja ljubavi

Moja ljubavi jedina nikoga ovako nisam volela nisam ni umela Samo se ljubavi igrala Nisam bila iskrena do dna kao sto sam sada Nikome ne dadoh sebe dok ne dotakoh tebe Mozda je tako moralo da saznam sta mi je trebalo Ti si me pronasao u dusu duboko zasao Pobede i porazi nista ne moze da mi osecanja pogazi Ljubav iskrena nema maske sve odpada ,nije lazljiva ne zeli se ljubavi igrati vec je ziveti .Ne zeli nikoga sem tebe jednoga Oni koji se rado igraju brzo i zaboravljaju Iskrenu ljubav ne mozes kao stolice menjati niko ti je ne moze nadoknaditi Ako je zamenljiva onda nije ljubav prava Smuce mi se igrarije ko ce vise, ko ce bolje ljubav svoju da pokaze pamet svoju da iskaze Dosta je ... Ako vere nema ona se ne kupuje ako ljubavi nema ona se ne prodaje ... Volim te iskreno volim te jako ali necu da igram kako bi igrao svako Ljubav je moja za tebe a ne za svet I ne treba mi zastava da se vijori koliko te moje srce voli Ovo dusa dusi govori ....

Naša tajna....

O tebi neću govoriti ljudima. Neću im reći da li si mi samo poznanik bio, ili prijatelj drag; ni kakav je, ni da li je u našim snovima i žudima dana ovih ostao trag. Neću im reći da li iz osame, žeđi, umora, ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo; niti srce naše da li nas je radi nas ili radi drugih kadgod bolelo. Neću im reći kakav je sklad oči naše često spajao u sazvežđe žedno; ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude - ili nam je bilo svejedno. Neću im reći da li je život ili od smrti strah spajao naše ruke; ni da li zvuke smeha voleli smo više od šuma suza. Neću im reći ni jedan slog jedini, šta je moglo, ni da li je moglo nešto, da uplete i sjedini duše naše kroz čitav vek; ni da li je otrov ili lek ovo što je došlo onome što je bilo. Nikome neću reći kakva se zbog tebe pesma događa u meni večito: da li opija toplo kao šume naše s proleća; ili tiha i tužna ćuti u meni rečito. O, nikome neću reči da li se radona ili boleća pesma događa u meni. Ja više volim da prećutane odemo on i ja tamo gde istom svetlošću sja i zora i noć i dan; tako gde su podjednako tople i sreća i bol živa; tamo gde je od istog večnog tkiva i čovek i njegov san.

. ljubav

... ljubav je tako cudna stvar. odjednom, bez ikakve najave nastani se u tebi i postane vladaricom tvog srca, ispunjava te nekom unutarnjom srecom koju samo zaljubljeni razumeju. ponekad je podelis sa nekom tebi dragom osobom a onda kada sve to zavrsi polako ti para srce, dusu, telo... poput papira na kojem su ispisane reci boli i patnje pomesane sa suzama prolivenih zbog osobe koju volimo, i onda kada ne zelim da iko vidi i pokusa shvatiti sta nam je, papir poderemo u hiljade komadica ili ga zguzvamo i bacimo... a to i isto ljubav cini nama... pusta nas da patimo dok nas to ne slomi i onda kad smo na vrhuncu ludila napusti nas na isti nacin na koji se i pojavila... i kad smo prepusteni sami sebi, tek tada uistinu patimo... do tada smo krivili ljubav, a sada krivimo samocu... ona je najgori covekov neprijatelj... uvek je prisutna i kad tad nam opet pravi drustvo, a onda opet sve iznova... ljubav se bez ikakve najave nastani u tebi i ti opet volis.....

тајна

Очима огромним као пророчица Долазиш ко тајна пијеш ми тишину, И у телу жене, детињастог лица Прокључалом жудљом топиш се у вину А душа у болу ко јерес проклета Обамрле усне тобом нагореле, Сновиђење чекаш страхом разапета Да ти не покидам,бисере бијеле. У кристалну куглу душу закопчавам У темеље снова пророчанство зидам Стиховима крхким тајну прекопавам Црно вино дрхти, тобом ране видам.

Voli me

Voli me kao u snu ili u javi. Voli me obicno ili neobicno. Voli me javno ili kradom. Ma nije bitno kako...samo me voli. Voli me po danu ili po noci. Voli me glasno ili bez reci. Voli me u boji ili bez nje. Ma nije bitno kako...samo me voli. Voli me u jesen ili na leto. Voli me izuzetno ili cudno. Voli me malo ili previse. Voli me neverovatno ili moguce. Ma nije bitno kako...samo me voli. Voli me od pet do sedam ili od tri do jedan. Voli me matematicki ili filozofski. Voli me pored mene ili u prolazu. Voli me glasno ili u tisini. Ma nije bitno kako...samo me voli. Voli me iz bliza ili iz daleka, Voli me sa razlogom ili bez razloga. Voli me nervozno ili smireno. Voli me pametno ili glupo. Ma nije bitno kako...samo me voli. Voli me brzo ili polako. Voli me bistro ili mutno. Voli me grubo ili nezno.Voli me sumnjivo ili ubedljivo. Ma nije bitno...samo me voli. Voli me pesmom ili pricom. Voli me kisom ili suncem.Voli me jednom ali zauvek. Ma nije bitno kako...samo me voli, kao sto ja volim tebe...

uvek ću te tražiti

Svugde i uvek ću te tražiti i kad me budu nosili putevi a vreme prenosilo kroz godine bez tebe . Uvek ću te voleti levom stranom moga srca što je pola živo , pola mrtvo otkada si otišao . Tražeći te lutam kroz čudne beskraje , tražim smisao i u traženju... Na ovom svetu ništa nije isto otkad Tebe nema sva lepota ovog sveta drema, samo sećanjima srce se umiva. Malo snage još imam da se pod nebom reči latica najdraže pesme samo za tebe otvori....

Sanjam te svake noći..ponekad ti se izmeni lik, ali ja još u snu znam da si to ti, mamiš me da ti poletim u zagrljaj.A kad se probudim, osećam tvoj miris u vazduhu i sve mi se čini čujem smeh tvoj koji toliko volim. A kada pomislim da će još jedan dan proći bez tebe u blizini, možda čak i bez poruke od tebe, zaledim se...srce mi stane, duša mi je uznemirena.. a onda te ceo dan čekam i nekako osećam da ćes se ponovo javiti, pojaviti kad se najmanje nadam, kao i prošli put..samo treba da budem strpljiva, znam.. ..i tako, smenjuju se raj i pakao svakoga dana iznova u mojoj duši.. možda bi se zbog nečega smenjivali i da si ti tu..ali sa tobom je lakše.. i ove kazaljke koje su sklopljene kad god pogledam na sat danas, podsećaju me da mi nedostaješ.. .....

Volela bih....Volela bih da se vratim na početak početka...Početak ljubavi naše kada su ruke želele a usne nisu imale čega da se plaše,kada su oči sjajile sjajemi ogledala nam bilakada si bio moj princ na belom konju,a ja tvoja dobra vila .....Volela bih....da vratim sat i vreme unazadtamo gde ljubav se rađakada si me satima držao za rukui kad ljubav beše od bola mlađa ,kad si me voleo i draga sam ti bilai čuvao me kao ikone slikukad si se plašio da me ne izgubiši nisi me gledao kao naviku ...Kad si se radovao svakom novom danukoji će ti sa mnom protećikada sam u tebi videla nekogakome sam sve o sebi mogla reći ,kada sam osećala da me voliši osmeh zadovoljstva ti titrao usnamakada nisi pričao o meni i tebinego si govorio o nama ...Volela bih...da vratim vremekad smo u ljubavi bogati bilia ne gladni kao sirotinjetamo u ono krasno vremetamo, gde ljubav počinje ....

Neću

Neću da pišem pesme o tebi jer ne znamkako bih te sada zvalasrećo ili zlatoljubavi ili tugo Neću pisati pesmeo tebi jer se plašimda neću moći opisatidubinu tvojih očijunjihovu bistrinu i lepotu Neću pisati pesme o tebi jer se bojimda neću moći vernoda oslikam tvoju dušu i njenu dobrotu.. Neću pisati pesme o tebi jer se bojimda neću vernooslikati dubinu ljubavi Neću pisati pesmeo tebi jer neznam da liću moći verno da oslikamljubav koju osećam. Neću pisati pesmeo tebi jer se bojimda ne mogu da ti dočaramkoliko mi značiš. I neću pisati pesmeo tebi..samo ću te sanjati,čekati i bezgranično voleti..

On i Ona

ONA: Dobro sam...

ON: Lažeš... Osetim ti po glasu... Nikada nisi znala lagati...

ONA: Tebi ne...

ON: Da, to je uvek valjalo kod nas... Barem se nikada nismo lagali...

ONA: Znaš ...Nemam pravo to pitati ali... Dal' se setiš kada mene?

ONA: Ne moraš odgovoriti... Postavljam pitanja bez smisla... Previše je vremena prošlo, imaš svoj život...

ON: Naravno da se setim... I nekada poželim da nije tako... Ali uvek je isto...

ONA: Pitam se zašto sam to napravila... Zašto sam te oterala od sebe... Nikad mi to nije bilo jasno... Možda sam se previše bojala da ćeš biti kao i svi drugi.. Da ćeš i ti otići na kraju... pa sam te poterala... Terala te, a samo sam htela da ostaneš

ON: I ja sam hteo samo to..ostati...

ONA: Ja sam kriva za sve...

ON: Ne nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe.. Otišao ponosno muški. Da bi sada sjedio sam i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.

ONA: I kako si ti jesi oženjen? Imaš porodicu?

ON: Nemam! Oženio se jesam! Ali nakon dve godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga, Sve mi je želje ispunjavala, ali ju nisam volio. Trudio sam se zavoleti ju ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće pa sam ju pustio da ode... Sada se udala ima dvoje djece i sretna je.

ONA: A ti živiš sam?

ON: Da. Živim sam..naučio sam se na loše. Navikne se čovek kada mora.

ONA: Da.. navikne se čovek...

ON: Što je s tobom?

ONA: Ja sam sama. Uživam kao i uvek. Dobro je...

ON: Nikad se nećeš promeniti... Ali nisi sretna.

ON: Ne moraš mi to reći. Znam te toliko... Mirnija si nego što si bila pre...

ONA: Pa eto bilo je vreme da i ja malo odrastem...

ON: Da, ko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...

ONA: Da.. Morala sam i ja malo odrasti.

ON: Znaš, često sam razmišljao o ovome... Sanjao da ćeš nazvati... Da ćeš se pojaviti negde... Onako iznenada. Zamišljao sam kako ću biti sretan ako te opet vidim ili čujem.I jesam sretan... Ali sam istovremeno i potišten.

ONA: Zašto?

ON: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro... Promenili smo se... Nismo više deca.. Nismo više tako mladi i puni poleta... U stanju menjati sve.

ONA: Znam.. Znam da nije više isto. Ali...

ON: Nema tu ali više... Znaš to i sama. Ne moram ti to ja govoriti... Odrasli smo...

ONA: Znači kad... Znači kad spustim slušalicu...

ON: Nećemo se više čuti, da... Neću te zvati, a nećeš ni ti mene... Samo bi se povredili još više.

ONA: Znači nećemo se ni videti...?

ON: Nećemo. To je bolje za nas oboje... Bolje da te ne vidim...

ONA: Htela bi te videti...

ON: Nije stvar u tome da te ne želim videti. Želim to više od svega... Ali znam da ne smem. Tako bi samo povredio sebe, a i tebe...

ONA: Znam.....

ON: Nisam te zaboravio... Niti ću to ikada napraviti... Znaš to. Nikada te neću isterati iz svog srca. Niti iz svojih misli. Tamo ću te čuvati dok sam živ.

ONA: Ali...ON: I nemoj se sada pitati zašto... Nemoj jedina. Tako je moralo biti. Sada bi najveća pogreška bila verovati da možemo nastaviti gde smo stali pre 12 godina...

ONA: Ne mogu dalje Od onda. Od onoga dana.

ON: Znam.

ONA: Nisam htela da budeš nesretan. Oprosti mi.

ON: Nisi ti kriva... Ne možeš se kriviti što sam te zavolio. Previše zavolio. Nisi ti kriva što ne mogu voleti drugu... Jednostavno je tako..

ON: Draga, vreme je da se pozdravimo... I da završimo s ovom mukom... Molim te napravi to zbog sebe i zbog mene. Nećemo se više kažnjavati. Dobro?

ONA:...Nemoj... Nemoj spustiti slušalicu. Molim te...

ON:.........Nemoj plakati....

ONA: ...Volim te...

ON: I ja tebe! Ali ne možemo ovako. Ne možemo opet otvarati stare rane... Nemoj. Nemoj misliti više na to Živi život... Živi i seti me se kada spavaš... Tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći. Tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.

ONA: Ne želim ovo... Ne želim da nestaneš...

ON: Znam. Ni ja to ne želim ali znam da je to najpametnije. Znaš i ti... Samo što sada ne želiš to priznati

ONA: Ne mogu poklopiti slušalicu...

ON: Onda ću ti pomoći još ovaj puta voljena.... Pozdraviti ću te... I reći ti da ćeš mi uvek biti u mislima i srcu... Živi srećo moja... Živi... Volim te...

ONA: ...jecaj... I ja tebe volim ..





Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali niti su se videli. Onda je on umro. Na njegovoj ploči u donjem desnom uglu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega reči: ''Ovo je srce pripadalo samo njoj.'' Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog zimskog jutra na grobu je klecala seda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njezino naborano lice, a njezin topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomično klečala. Zatim se nagnula, poljubila ružu i stavila je na grob. Otišla je polako u daljinu... Polako.... Polako... Kao da ne želi otići. Svaka je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvek bi se zadržala kojih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla... Nije bilo starice¦ Nije bilo više ruže... Samo prazan grobak i snega na njemu. No te noći zvezde su posebno jako sjale... Sjale su jer nije više bilo tuge. Jer su konačno bili zajedno, tamo gde su jedino mogli biti sretni zajedno... U večnosti..

Jednom

"Nestaneš svaki put kad te snovima dotaknem,i opet iznova na rubu tuge i radosti.Čudne su te stanice naše sujete.i verujem i ne,i volim te ili možda ne.Sve dok se ne dodirujemosve dok mi ne znaš ukus usana,i miris kose,puštam te.Ne odustajem.Naći ću tog dečaka u tebi,probudiću i onu poslednju iskru požude.Jednom kad bude sve a opet ništa ne bude,Jednom kad se umoriš od bеžanja,zaspaćeš na mojim rukama.I pustićemo kiše da pevaju,pisaćemo pesme bez reči i rime,setićeš se neke davne zime,i reći da sam tvoja ludica.Ona ista koja je čekala sve ove godine,samo jedno sneno svitanje,jedan čežnjiv pogled u daljine.Dok ti budem usnama tražila sve tajne puteve,tu negde na tvojim leđima.Ne budi me i ne reci mi da voliš me.Ljubav je ta lažna spoznajaSebična i ranjiva.Ukradi mi osmehe lažljive i sakrij u svoje džepoveUgnezdi se u moje oči sanjive,i ostani tu do kraja vremena...zarobljen između svetova,u javi svog sna,tu na rubu mojih usana."

Пријатељ

Како време брзо одмиче

све нестаје,све се губи

али тешко се заборавља

поклон који живот нуди.



Живот је игра речи и дела

кад на путу нађеш пријатеља

јер од такве среће

за мене нема радости веће.



Још у мени живи пролеће

и сећа ме на дане узалудне

среће на тренутак мисао ме носи

али пркос мост детињства сруши.



Желела бих да срећа надвлада тугу

а Вера у Љубав врати Наду да сви

Снови,Жеље и Радости

опет се ОСТВАРЕ.



Пружам ти руку од ИСКРЕНОГ СРЦА

буди ми Пријатељ

јер у животу све што је драго

може само једном да се проба.



Нека те сенка живота поведе

правим током да не залуташ

у дубине понора,пронађи пут

ка срећи и закорачи у свет љубавне чари.



И иди што даље нека те носе

Месец,Небо и Звезде

тамо где је ветар северни,

сети ме се ти јер од тебе бољег

Пријатеља не видим.



Данас нас има а сутра

ко зна где ћемо бити

и никада не знамо колико

ћемо суза пролити.

san..

Gledam u kišu podignuta lica, a ona mi peva svoj stari refren… Ove kapi kiše, moje prijateljice, izgleda da znaju odgovor na sve… Ništa se ne menja, isto ostaje, samo tvoja ljubav tiho nestaje… Zato ću polako pustiti ovaj dan, umorna i sama ulazim u san... Kada sklopim oči tada život mi je lep, ulazim u svoj svet i polako nestajem... Važno mi je da ću tamo, ja učinit' sve ono lepo što u zbilji mi nedostaje… Kada sklopim oči tad na sve zaboravim, pomislim na tebe i u snove utonem... Važno mi je da ćeš tamo volet' me samo ti, k'o što nekad ja sam znala tebe voleti...

Stranac

Stranac jedan, živi u menik0racima ,me tihim pratinalik je m0j0j senikad ga 0d sebe 0teram, 0n se vrati Veli mi da je 0duvek, sa mnom bi0i da bez njega, živeti neću m0ćiu duši se m0j0j ,0d r0đenja skri0živeći u tami,živeći u n0ći Iz m0g tanjira, 0n se hranisa mnom, za st0l0m pijekaže da od drugih, me branikad meni se plače,0n mi se smeje...

Hoću li moći

...Hoću li moći otići od tebe kad ti nakon toliko vremena zaspim u naručju??? ...Hoćeš li me ...ako krenem...uhvatiti za ruku i zamoliti da ostanem...ili ćeš me samo u tišini ispratiti??? ...Biti će teško...to je jedino šta znam...jer...ne znam ima li u meni snage da nakon tebe mirno krenem dalje...A moram...moram...jer... mi se nismo smeli zavoleti...A jesmo... ...Tako dugo sam te volela bez straha ,a sad se bojim naše ljubavi...jer...ti me nisi smeo imati...A jesi... ...Naša ljubav nije poput drugih ljubavi,ona je drugačija ...jer...ja nisam smela zaspati u tvom naručju ...A jesam... ...Znam, da nakon tebe svoje tragove više nikome neću ostavljati.Oni će ostati samo da me ti opet možeš naći... ...jer... ...Možda se i nismo smeli zavoleti ,možda je i ova ljubav drugačija od drugih...ali ...lepa je... ...Ona je sve što imam...Ona je ono zbog čega osećam život i zbog čega ću morati naći snagu da oteram strah... ...A kad oteram strah naći ću i mir da krenem dalje...

Ko m0že

Ko m0že pesnika razumeti,kad neb0 njeg0ve su granice,po zemlji 0n ne h0davetar mu lista, pesmarica stranice. Sa 0blacima belim razg0varavisk0 g0re na nebeskom svodu,0d b0ja duge stihove stvara,neshvatljiv 0n je ljudskom r0du. U m0dre dubine uranja,sa njim plivaju delfini.Pesnik budan, večit0 sanja,stranac sam sebi, 0n se čini. Kad ga sretnete na ulici,umivati će lice u jutarnj0j rosi.Kraj njega m0žete, u miru sestisvu tugu sveta, 0n u srcu n0si. K0 m0že pesnika shvatitikad sa belim leptirima zb0ri?Kak0 mu se 0bratitikad od zan0sa, čel0 mu g0ri?

Jednom...

Jednom... možda... kad me vetrovimojih neobuzdanih nemira podignu kao list papira na kom sam nekada davno ostavila tragove mojih srebrnih snova i drhtavim pokretima ruke napisala moju najveću želju, da te jednom bar ugledati želim, prošetati ću svoje neumorne korake ulicama tvoga grada... Jednom... nadam se... osvanuti će i to, toliko puta sanjano jutro budeći u meni nikada u istinu zaspalu želju da ugledam sjaj očiju tvojih, da pogledom svojim u njima dotaknem bistrinu izvora iz kog neprestano naviru slapovi mojih najnemirnijih osećaja... Jednom... verujem... i naše će zvezde vodilje dodirnuti putanje sudbina naših, otrgnuti od večnosti vremena, tek dan jedan samo za nas... Par sati da budu tvoji i moji, zagrljeni toplim bojama najfinijih osećaja što srca naša od stvarnosti kriju, sliku ovu za pamćenja večna u mislima našim skrivena nek' ostanu... Jednom... ja te želim tako zagrliti čvrsto, zagrliti strasno, a opet tako nežno, opet tako lako... Želim tvoje usne na usnama mojim, da otplešu skladni ples, poljupcima nežnim, poljupcima toplim...

sanjar

Ja sam sam0 sanjar št0 rastače sv0je sn0vekr0z predv0rja danatuga i sam0ćameni je znana.Prijatelj dušeka0 u nekom.. davn0m snujutra.. sva su mi snenap0nekad na vrhu..više na dnu. Ja sam sam0 sanjarl0vac na maštui bele leptireiz m0jih stihovaanđeli vire.i plavi bal0nika nebu lete Ja sam sam0 sanjarznane su mi.. tuge i sete. Ja sam sam0 sanjarprijatelj svihnerazumljiva sebičest0 kapnem.. p0 k0ji stih.Lice umivam večernj0m r0somkoračam p0ljimasa travk0m u ustimaa 0nda legnem među vlati Ja sam sam0 sanjard0 mene uvek anđe0.. jedan svrati.Sedimo zajedn0na jedn0j uzvisinigledam0 se šutkegledam0 se.. u tišini Ja sam sam0 sanjarmeđu 0blacimasrcem letimsam0 se retk0zemlje..



pod s0bom setim.

Ja sam

Ja sam čežnje ..mal0 detešt0 kr0z 0či.. Boga gleda0k0 mene, anđeli čuvari letei vila igre...uz mene sedaU mom srcu,mesta puno imaza sve tuge i sreće.. 0vog svetai ljubavi me... n0si plimaiako sam nežna, poput cvetaU meni večna.. duša spavazarobljena 0d 0vog, malog telakroz 0či , svetlost prosijavai nevin0st, ka0 golubica belaD0takle me još nisu, 0bmane ni varkeu naručju svetl0sti, ja snivamsjaje u meni zvezde žarkeu snu.. i sam anđe0 jedan bivam.

Misliš

Misliš da si mu ti sve....

da si mu jedina...

da mu značiš kao

nešto najvrednije

u njegovom životu....

ne da samo tako

misliš nego i on

tako govori...





priča nešto

u što je teško

poverovati

da to uopće može

postojati,ali toliko

i on tebi znači

da mu naravno

veruješ i još ga

više zavoliš.

bude vam lepo,

takve trenutke

nikad nećeš moći

zaboravit i sve

ti se čini kao

da si u bajci...





a onda samo

u jednoj sekundi

sruši ti se sve...

tvoja bajka završava

tužnim završetkom....

a ti neznaš ni zašto,

ni kako,ni čemu to ?!?!?!....





to zna samo on....

samo on zna

da ono što je zapravo

imao i delio s tobom

je bila sve samo laž

ili možda povremena istina....





ne,ti neznaš niti

ne možeš znati

što on zapravo

krije u sebi....

svaki dan vam

je bilo lepo,

svakim trenom

ste doživjeli nešto

novo i išli dalje

u sve lepše

i dublje osećaje....





ali teško je na kraju

shvatiti da si samo

ti tako to doživela...

a on je zapravo sve

to samo dobro odglumio....





zapravo shvatiš

da si volela samo

stranca kojeg nikad

niti nisi takvog upoznala,

a ne onog najboljeg

dečka na svetu......





bio je uz tebe

uvek i svugde,

a onda kada

ti je najviše zatrebo

njega nije bilo...

otišao je...





nikad niti neću





saznati gde....

dan pre nego

je zauvek otišao

bilo je sve predivno,

kao da mi je hteo

ostaviti još dublji

trag u srcu nego

što već je....





mazio me,

ljubio,grlio,

nežno šaputao.....

govorio je da me voli...

da....ma neznam...

neću o tome....





jer je to bilo sada

tako shvaćam

samo prazne pricice

u koje lako poveruješ

ako ti je neko bitniji

od tvog vlastitog života....





a sutra....odjednom....

dolazi samo poruka...

GOTOVO JE.....





traži neke jadne

izgovore samo

da bi imao nešto za reći....

ali ne....to mu nema

nikakvog smisla....

znamo oboje

da to što govori

je ne istina...





ni sam nezna

kojim rečima

i kako bi ovaj

prekid učinio

uverljivim....

jednostavno

se izgubio sav....

zapetljo se od svih laži.....





ne to mu neću

nikada zaboraviti.....

preduboko je......

ali znam da sam

ga prebolela

i da ga sada prezirem......





zaboraviti ga neću

niti ne mogu,

ali mrziti ga hoću

i to onoliko jako

koliko je on prolio

mojih suza......

ali neka....





osetila sam

prvi put bol

u svom životu

i možda zvuči

neistinito ali stvarno

je da sam uživala

u svojoj boli....





nekako su mi suze,

tužne pesmice

i sećanje na lepe

trenutke davale

predivan ugođaj....





moja patnja,

bol,i suze bili

su nešto najsvetije

u mom životu....





osećala sam

se sigunom,

zaštićenom

i ponosnom....





ljubav je nešto

što mi se može

desiti,ali za nju

neznaš dali je iskrena

ili nije,a tuga je

ono što ostaje

uz tebe zauvek

dajući ti snagu

za dalje i ona

je uvek iskrena!!!

Na novo sutra se osloni

Zakopaj svoj put, ako si njime nezadovoljan, ako si na svoju prošlost ljut. Zaboravi sećanje, ako te ono boli, daj sebi novo obećanje. Moraš sebi obećati da više nećeš ići istim putem, obećaj da se nećeš sećati. Ponekad je bolje skrenuti sa starog puta, da se izgubiš kako bi se konačno pronašao. Bolje telo, nego duša da ti luta.Neka nestanu loša osećanja, ostavi sve za sobom da gori …ne zeliš da ti se srce sa tugom bori. Zapali stara odela, ostavi sve za sobom, neka izgori, zatvora tuge se oslobodi. Ponekad pomisliš da je dobro da nestane i nevinost bela, da budeš nešto što nisi, da budeš malo crn. Bolje da budeš zao, nego da se opet ubodeš na trn. Ali…Zaboravi loše misli, nije sve tako crno. Misli na sutra, misli na novi dan sa novim putem, na nova obećanja, nova osećanja, nova odela. Sutra ćeš biti nova osoba, kompletna, ispunjena i cela. Možda je neko juče uspeo da te povredi, ali to je samo preduslov da ti se život nakloni, da se sredi, zato se na novo sutra osloni.

Ne znam

Ne znam zašto se ovako osećam...Zašto toliki strah...Nepotrban je...Volela bih bezbrižno voleti...Volela bih da mi je svet jedna velika livada puna cveća..I da mogu trčati tom livadom s njim...Da mogu dotaknuti sunce, nebo i zvezde......I on sam mi je rekao kako ga mogu ,nakon godinu ipo provedenih zajedno, pitati da li me STVARNO voli,kao sto govori...Mogu...Iako znam da me voli.Iako to pokazuje...Iako sama vidim...Osecam...Ali ponekad tek neka slučajna reč stvori zidine sumnje oko moga srca...On ih svaki put sruši i svaki put iznova izgradi...To 'ponekad' postaje sve češće..Toga me strah......Svi mi govore da smo savrseni.Kako smo srecni zajedno..Jesmo..zaista...Bar ja jesam...Presrecna.....Zadnjih dana jako se bojim da će otići...a znam da nece...Na neki način volela bih vratiti vreme na tek početak naše veze...Ali opet i ne bi...Jer puno toga smo zajedno prošli...Na početku nisam se zamarala ovakvim glupostima...Ne znam jell sam se ja promenila ili on...Al znam i da je problem u meni...I'm so sorry... :(I love you......I nisam tužna...Samo me strah.. Iako znam da ces uvek biti kraj mene... <3 Ja sam samo luda ljubavi...

Voli me....

Voli me nežno kad ljubav dođe..

Ljubi me polako pod otvorenim nebom,

dok milion zvezda nad nama sja ...

Ljubi me dok laste najug lete

i dok su crvene ružice rumene...



Ljubi i voli me

kad tuge i nesreće budu tu,

kad sva lepota uvene

i kad sve nestane...



Kad sve nestane,oko nas dvoje

ti meni pokloni....Pokloni mi uz

poljubce nežne reči



"Volim te"

Samo tebe....

Volim te,samo to znam,

Volim te i jedino ljubav mogu da ti dam.

Volim te,Volim a duša mi vene

jer nisam sigurna Voliš li ti mene!!!



Volimo se,Volimo više nego ikad

nek se drugi rastaju mi nećemo nikad..

Volela bih da sam kap kiše,

koja je danas padala,da ti padnem niz vrat ..



Volela sam te jednom,Voleti ću te Zauvek!!!

Volim tvoja oka dva što u njima ljubav sja

Volim osmeh na tvom licu,

volim usne željne poljubaca ...



U stvari samo tebe Volim ja!!!!

Dan i noć

Ti nisi mogao voleti mene

jer ljubav se ne nudi,

ne moli,niti prosi.

Bili smo kao dve uklete barke

sudbina što ih slomljene nosi.



I nisi mogao želeti mene

jer ljudi žele svoj san o sreći.

I kad se odreknu strasti i želja,

svojih se snova neće odreći।

Ti nisi ništa znao o meni,
jer šta zna dan o noći
i noć o danu?
Sem da se uvek iznova sretnu,
a svako ode na svoju stranu

Hoću...

Zbog svega što smo najlepše hteli

hoću uz mene noćas da kreneš,

ma bili svetovi crni ili beli,

ma bili putevi hladni il vreli,

nemoj da žališ ako sveneš.



Hoću da držiš moju ruku,

da se ne bojiš vetra i mraka,

uspavan i kad kiše tuku,

jednako , jednako jak.



Hoću uz mene da se sviješ,

korake moje da uhvatiš,

pa sa mnom bol i smeh

da piješi da ne želiš da se vratiš.



Da sa mnom ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,

pronađeš sunca komadić vreli,

pronađeš života komadić zreli.

Zbog svega što smo najlepše hteli.

Pošalji mi

Pošalji mi poljubac na ovim kapima kiše,neka se nežno tvoje usne spuste na moje usnei dozvole da ih upijem, da ih osetimja ću znati da te volim....Pošalji mi svoj vreli dodir na krilima vetra,neka se zaplete tvoji prsti u moju dugu kosui poigraj se nestašnim pramenovima mojimja ću znati da te volim....Pošalji mi svoj neodoljivi osmeh na odsjaju zvezda,neka zabljesne u mojim očima sjaj,i po ko zna koji put ugladat ćes ogledalo moje

a ja ću znati da te volim .....

Možda

Možda kad se na zemlju spustiš

i kada pogledaš svet oko sebe,

možda kad koju suzu pustiš

i prestaneš da voliš samo sebe…



Možda kada tvoj pogled dobije

neki smisao i izgubi tu prikrivenu prazninu,

možda kad prestaneš da živiš samo da bi disao,

već da bi upoznao ljubav, toplinu, blizinu…



Možda ako mi posvetiš pažnje bar malo,

jer čovek mišljenja menja,

možda ako mi pokažeš da ti je stalo

i učiniš da zaboravim sva ona razočarenja,

možda ćeš i ti voleti jako i shvatiti da i ti voleti umeš…



Možda ću ti tada priznati da te……

Ma zaboravi, ti ionako

ništa od ovoga ne razumeš……

Dovoljno je...

Dovoljno je samo da te vidim..

slučajno,u prolazu..u daljini još uvek…

opet se probudi onaj stari nemir..

Dovoljno da neko izgovori tvoje ime

i sve mi se ponovo vrati slike se izmenjuju

pred mojim očima slike tvojih usana

na mojoj koži moje ruke u tvojoj kosi..

one strasti…



Opijeni blaženstvom..

kad smo se igrali s vatrom

jedno drugom gasili žeđ..

pojupcima..dodirima..

čini se tako davno nestvarno…maglovito...



Kao da me nikad i nisi ljubio..

kao da ti nikad i nisam šaptala

na uho pijane reči…

kad sam poželela izgoriti

pod tvojim prstima umreti

u tvom zagrljaju..



Kao da se nikad nije desilo..

sad si mi tako dalek,stranac..

kad čujem pesmu koju ti voliš

bol se ponovo vrati osetim

nevidljivu ruku na svom vratu

kako me guši..oduzima dah..



Podseća me na tebe val tuge me preplavi….

još uvek..pojavi se grč u meni

kad se setim srce poludi krv

u venama peče me kao da je vatra

poželim vratiti vreme bar na kratko

samo da te ponovo dodirnem…



Jedna vrela suza klizne mi niz obraz….

…NE….. još te nisam prebolela….

ostati ćeš zauvek u meni kao žar moja tiha patnja…

Volim te

Nedostaješ mi...

Na tromeđi promašaja

patnje i samoće bolujem

od otvorenog preloma duše..



Bez tebe osta nedosanjan san

u tišini kroz suze

Skamenjen pogled gluv od praznine..



Volela sam te kao niko nikad

a želim da zaboravim ti ime

Kroz lišće na granama tražim

svoj svet želim samo da skupim snage

i krenem svoj život opet...



Ostale su moje reči u vazduhu

da bio si mi sve a sada tražim

svoj put ka sebi dok pitam

se kako ću sama

a tako moraće....

ZAUVEK

Hej ljubavi u dalekom gradu

zašto plačeš,zašto gubiš nadu

zašto me mrziš kad si ti zgazio mene

uvenula je ruža al nisu uspomene...



Znaš li kako boli kad ljubiš

praznu senu kad gradiš mostove ljubavi

a oni se sruše u trenu...



Nekad poželim da sam svila

da me miluješ svojim prstima nežnim

da me ljubiš kao topli vetar

dok u tvojim toplim rukama ležim...



Pokaži mi svoju ljubav

ako je nosiš u sebi svoj lepi svet

kojeg nikom pokazao nebi

pokaži mi da da imaš dušu

koja za mene diše da me voliš

u tišini iako NAS nema v i š e ...



Kad jednom od ljubomore i z g o r i m

kad mi se plamen ljubavi u vodu pretvori

kad mi od srca ostane pepeo i prah

u pepelu će pisati





ZAUVEK TI I JA...

ZADNJI PUT

Zatvori oči i zagrli me,

jako me stisni uz sebe

da osetiš srce moje,

kako kuca ludo za tebe.



OVO JE ZADNJI PUT

a sutra UMIRE....

Zatvori oči i poljubi me...

...samo ćuti i ne gledaj me...



...neka gorka suza iz mog oka krene

SRCE MLADO NEK UVENE!

KAD NEMA SREćE ZA TEBE I MENE...



Ne želim ti tugu, jer znam kako boli,

želim ti sreću sa nekim ko ume da voli,

ne traži lepotu koja će te zaneti,

već lepotu srca što ćete iskreno voleti!

Ne

Ne!

Ništa ne tražim od tebe.

Ne tražim tvoju ljubav.

Ne tražim tvoju ljubav

a ni sažaljenje.



Ja te volim bez uztezanja,

ali ne želim,ne želim da me žališ.

Mrzi me,preziri me,ali nikad,

nikad me nemoj žaliti.



Moja osećanja su čista,

sjajna i postojana u svom

ludom ponosu i čežnji.

Zvezdama sjajnoj nebeskoj

povrsini šapućem o mojoj ljubavi.



Oni mi daju varljivu nadu

i obećavaju ljubav koja znam

nikad neće doći.

Obećavaju ljubav koja

je na dnu bezdana

i koja nema ni volje ni želje

da izađe na svetlost.



Znam!

Ti voliš drugu.Njoj si poklonio

prvu prolećnu ružu

u šetnji pored usnule reke.

Njoj si cvećem okitio kosu

i šaputao na uho ljubavne reči.



Njoj ćeš darivati sebe.

Ja nemam pravo na tebe.

Nemam pravo da s tobom

šapućem o usnuloj reoi.

Nemam pravo da zahtevam

od tebe-tebe.



I zato ne tražim ništa.

U vedrom nebu gledaću tebe,

u oluji tražiću tvoje reči

i živeću kao do sada

u ludim snovima uzaludnih čekanja.

Kao

Već dugo mislim

da i dalje traje

san o nama

i željna sam

da te ugledam

i zagrlim,

da se konačno

probudim.



Odbijam da

poverujem

da je ovo

stvarnost.

I svaki novi

dan mi liči

predhodnom.



Samo sećanje

još uvek

nestvarno živo,

jer, Srcu varljivo

vreme ništa ne znači.

Kao i uvek,

za Tebe,

ponovo pesma.

U njoj je oslikana

moja Duša

koja čezne za tobom.

Njega nema...

Bio je moj Sever,

moj Jug,moj Istok i Zapad.

Moja radna sedmica

i nedeljni odmor.



Moje podne, moja ponoć,

moj govor, moja pesma;

Mislila sam da je ljubav večna..

prevarih se.



Zvezde sada nisu poželjne

pogasite ih sve.

Spakujte Mesec,skinite Sunce..

Izlijte okeane i posecite šume.

Jer, ništa od toga više nema svrhe...

Pogledaj

Pogledaj kako smeje se misliš » srećna je «.... Obaraš pogled ka tlu¸da ne gledaš NJU»srećnu« Krišom te gleda veruje kako pogađa te¸ u njoj sve kida se¸ al brani se tako jača je¸ kroz vreme prolazi al na koži još joj stoji pepeo spaljene ljubavi.... Pogledaj je bar na tren¸ još uvek imaš tu kartu za put¸ ugledaćeš samo tugu koju za sobom sejao si i hladan pogled¸jer sjaj njegov izbrisao si.....Smeje se, jer zna to te pogađa, a ti razmisli,što se to tebi događa???? Niko kao ona ne ume tvoju bol da servira¸ sveti se s´užitkom samo da osetiš bol¸ i ne povrediš više nikog.....

Pamti ga....

Sada odlazi,oprosti mu za sve

ne krivi ga ni kada ti bude najteže.

Ti čuvaj ga u svojim mislima,

i gde god da odeš,

uvek će biti tamo gde si ti.



Dobro znaš da sada bi dao sve,

da noćas vreme stane, zauvek.

Ako već mora doći sutra,

ako već mora biti kraj,

bar po dobru ti ga pamti,

bar po dobru ti ga znaj.



Ako večeras moraš protiv sebe,

sve bi ti značilo da znaš,

bar po dobru da ga pamtiš u svojim mislima.

I noćas zadnji put ga zagrli za kraj,

kada budeš sam u dugim noćima

i shvatiš da ga voliš kao nikad nikog..

SADA

-VECERAS PADA KISA

SVE JACE I JACE

DOK SRCE MOJE

OD BOLA ZA NJOM PLACE...



-BILI SMO SRECNI I LJUBAV

JE ZIVELA U NAMA

SADA VISE NICEGA NEMA

SAMO OSTALA JE TAMA...



-SADA ZNAM DA KASNO JE

ZA BILO STA ONA JE OTISLA

DRUGOM I NEZNA KOLIKO PATIM JA

MOJE MISLI JOS UVEK TEBI ME NOSE

DOK DRUGI SADA NEKO TVOJE MRSI KOSE...



-VECERAS CE TUGA UBITI

ZAUVEK MENE UMRETI CU JA

I NESTATI U CARSTVU SENE

KADA SPAVAM VIDIM TVOJ LIK

I TVOJE OCI A ONDA PROBUDI

ME HLADAN ZNOJ U POLA NOCI...



-TADA SHVATIM DA SAM SAM

I DA POMOCI NEMA MOJA DUSA

SAD BEZ TEBE NA POCINAK

VECNI SE SPREMA JA ZA TEBE

SAM UVEK BIO SAMO TRECI

UVEK TI JE ON BIO OD MENE PRECI...



-A JA VOLIO SAM SAMO TEBE,

TEBI HTIO SAM SVE DATI SVE

A TI OTISLA SI NJEMU

I POKVARILA SI SVE

BIO SAM TI SAMO JEDAN

OD BROJEVA NA LISTI

I MISLILA SI TI DA SAM

JA KAO OSTALI ISTI...



-JA NISAM KAO ONI JA NEVOLIM

TU IGRU U TROJE ZA MENE JE LJUBAV

U KOJOJ POSTOJI SAMO DVOJE

TI SI LEPA DEVOJKA ,

ALI NISI SADA ZA MENE

I ZATO BOLJE JE SRCU

TVOM DA OD MOGA KRENE...



-SADA ODLAZI STO PRE

I NEGLEDAJ U SUZE MOJE

HAJDE IDI STO PRE JER

NEMOGU GLEDATI TE OCI TVOJE

U NJIMA VIDIM NEKI CUDAN

I STRASAN SJAJ KOJI ME PODSECA

DA JE SADA MEDJU NAMA KRAJ

Letnji San

I pokaže mi lice Svoje,

Kao letnji san...

Zadnji put ću usnama

Dodirnuti usne njegove



Iskrasti se polako

Kad noć se pretvori u dan....

A ti ćeš se pitati

Da li je to java ili

Tek obični letnji san



I pokaže mi lice

svoje

Kao letnji san....

Ljubim te nežno,

Kada noć se pretvori u dan..

Ljubav

Ljubav je kada se volite,

uzivate, smejete se,

svadjate, ne slazete,

placete, ljutite, mirite,

razlikujete, ne odvajate...



Kada ste SAVRSENO NESAVRSENI...

Ali, kad se pogledate u oci,

shvatate da ne biste menjali

ni jednu JEDINU STVAR...

Jer, to je prava ljubav...

Kada sam

Kada sam bila mala,mama me zvala ANDJELE,sad andjeo jeca,jer ulice su ga zavele,pa kao pacov iz šahta,skrivena od ljudi,bežim u sebe,kad vidimšta stvarnost NUDI.Ja sam taj plac iz grudi,osmeh u gradu spaljen,ja sam taj pramen duše,na vrelom asfaltu ranjen,tu na betonu hranjen,gde plocnici tužno grme,svaki put umrem,kumeljubav kad mi odglume.Devet života malo jeumrla sam više puta.Lice purpurno,i krhko,telo mrtvo IZNUTRA.Gledam ljubav u ledja,nisam CURA ZA PRIMER,pogled prazan u plafon,ja sam samoci cimer,Život je hladankad ostanemo bez voljenih,pitaš gde živim,vidiš,ja živim...



u ULICI SLOMLJENIH SRCA......

Bio si mi

Jednog dana u novinama je osvanula prica da se devojka bacila sa nebodera zbog voljenog mladica, pre smrti napisala mu je oprostajno pismo:



"Dva sveta mi smo, nikad skupa mogli biti nismo,

kraj tebe sam se osecala kao ptica u letu,

bio si mi sve na svetu!

Volela sam svaki deo tebe i zbog toga proklinjala sebe.

Pratila sam svaki korak tvoj i prizeljkivala da si samo moj,

ali tebi je vaznija bila droga gledao si u nju kao u Boga.

Volela sam ocaj na tvom licu dok si svugde sa sobom nosio spricu.

Kolike sam noci proplakala moleci Boga da te izbavi iz pakla toga!

Zbog tebe sam skoro ubila dok te druga pred mojim ocima ljubila!

Svake noci u mislima su mi bile te tvoje smedje oci...

Htela sam te preboleti, htela sam te prestati voleti,

htela sam te zaboraviti pomocu pica,

ali sam te opet osecala u svakom delu svoga bica.

Cim sam te ugledala... smedja kosa, smedje oci...

znala sam da bez tebe necu moci.

Zbog tebe sam morala kroz pakao proci i do ove tacke doci.

Bio si mi ljubav prva, a ja za tebe od ljubavi ni mrva.

Nosila sam te u krvi, a sad ce s njom da se hrane crvi!

Kad se vrate lastavice jata vise nece biti mojih ruku

da se smeste oko tvoga vrata.

Molim te shvati, svu srecu zelim ti ja,

ali ne zelim sama vise cekati sumorne zore,

ovo je jedini izlaz iz ove nocne more!

Znaj da te ne krivim za to sto sam te volela a ti mene nisi.

Samo te jedno molim... povremeno mi na grob donesi jedan cvet,

jer ipak si bio sav moj svet!!!"

- Nakon dva dana u novinama osvane prica:

Na grobu devojke nadjose les mrtvog mladica.

Porodica sto je donela cvece svojim mrtvim

nasla ga je sa nozem u prsima.

Kad je dosla policija, ustanovila mir,

u njegovoj ruci nasla je krvav papir.

" Ja sam volio tebe, al me ovaj zivot nepovratno sjebe.

Gadim se sam sebi jer pravu ljubav nisam mogao pruziti tebi.

A volio sam te, svedok mi Bog, sad kad te nema

kao da nemam nikoga svog.

Gurao sam te stalno od sebe, jer nisam zelio unistiti tebe.

Nisam hteo da patis, a hiljadu puta sam pozeleo da mi se vratis!

Ljubav je kuja koja te na sve nacine sjebe,

ljubav je ona guja koja te odvojila od mene...

Ne zelim vise biti tuge i boli rob, jedna zelja mi je da s tobom delim grob.

U zoru kad mi srce prestane da lupa,

kad nismo mogli za zivota,



U SMRTI CEMO BITI SKUPA... "

Jesi li

Jesi li ikad voleo,a bio samo sena?Jesi li ikada trebao,ali pomoci od nikoga nemaako jesi, zasto me pustas da patim?Jednom, kada budes sam,pozeleti ces da ti se vratimali tada ce biti kasno,ruku ti pruziti necui tada ce ti biti jasnoda ubio si nasu srecu,Ne znas mi ni ime,mozda je i bolje takonezelim da ti bude zaojer VOLETI NIJE LAKO !Kad procitas pesmu mojuneoklevaj, samo je spalineka zauvek ostane tajna,tajna velike nesretne ljubavi,ubio si deo menea onaj drugi deo,za tobom jos uvek vene....

Jednom

Jednom kad ti suza licem potecekad ostanes sam u noci znaceskako jako boli i pece kad cekas onogko doci necei kad te napuste dragi ljudioni koji su ti bili dragimozda se ljubav u tebi probudii secanje na dane prokletezelis nekud krenuti ali opet sevracas kao da vise nemas kudti koji druge ne shvatassad je dostigao boziji sudslike se javljaju pred tvojim ocimasrce ti u grudima zebetako je bilo i meni u tim nocimakad sam cekala samo tebekad jednom ostanes sama srce tako tuzno zaboliveruj ja sve to znamali ne vracaj se netrazi menemogu vise sa tobomvremena su prosla takunem ti se pred bogomda sam te volelaali ti si odbacio srecuodbacio si sve sto sam ti dalakoliko sam puta molila bogakoliko sam puta plakalazato kad divni trenutci nestanukad jednom izgubis svea suze padati ne prestajune zovi me ne trazi meti si bio sreca mog zivotAiskreno sam te volelasad nek ti dragi bog pomognea utehu ne trazi u menine trazi me ne zovi mekad jednom ostanes sam u nocikad nestanu svi divni snovija ti utehu dati necu moci

Volela sam

Volela sam osobu koju si glumio…Prevario si samog sebe,A nas si jednostavno ubio…Nakon svega si mi stranac,Nisi ni sena onog starog lika,Bio si samo dobar glumacIli ja dobra publika!Andjelima su pale maske sa lica,Razbile sve iluzije i lažni sjaj,Sad vidim da si ubojicaUbio si u meni svaki osecaj…Više me ništa ne vredja,Ništa me ne može zaboleti,Previše se noževa zabilo u moja leda,Mislim da više ne znam voleti!Nešto je trulo unutar mene,Mislim da je to srce mojeI duša koja polako vene…Ne znam kako da se borim,Što se u ovakvim situacijama radi,Kad nekog iz sve snage volim,A istovremeno mi se toliko gadi.Bojao si se,pa si me „štitio“ od istine,I uvek postupao sa mnom u rukavicama,Ne želim imati posla s kukavicama!I na svemu ti zahvaljujem,Hvala što zbog tebe mrzim celi svet,Od dodira,pogleda,poljupca strahujem…I svi dobiju samo moj bes,Bes koji je tebi namenjen..Zbog svega što si mi pružio,Al slabic poput tebe nije na to pripremljen,Pa drugi trpe ono što si ti zaslužio..Ne želim misliti na tebe po cele dane,Ali samo si mi ti u meni i nemam druge zanimacije.Još uvek nisam našla leka za sve te rane,Al bar sam u pesmu istresla neke svoje frustracije.Tvoja je predstava u završniciEvo i ja pesmu privodim kraju,Možda smo samo propali umetniciKoji malo jedno o drugom znaju,Umesto da ti kažem zbogom,Nešto cu te zamoliti:*Više nikom nemoj reci:“VOLIM TE“Ti ne znaš šta znaci voleti…!

NIKAD VIŠE

Gde si, samo mi reci gde si sadDa vidiš sestre i braću, zajedno s drugovima tvojimkako plaču, kako vrište, spominjući tvoje ime,

kako teše jedni druge, držajući se za ruke...Miroslave, otišao si, a iza ostavio mrak, U crno zavio si svakog kom si stvarno bio dragOd tad mi vreme stoji, i ako kazaljka se vrti,Kroz život bežao si, kako nisi pobego od smrti...Ti si u paklu živeo, iz te si vatre izašaoMnogi kažu nesreća, ja ipak mislim sudbina

Život nam daje Bog, isto ga Bog i uzima,al ne može uzeti bol onu u našim srcima,sprečiti SESTRU da BRATU napiše pesmu suzama...





.REF: NIKAD NEĆE BITI KAKO RANIJE..

NIKAD VIŠE MA ZNAM JA TO....

JER SVE U MENI ŠTO OSTAJE JESTE BOL.: Lutam noću gradom, nema nigde nikoga, Molim Boga samo da se probudim iz sna! Ti ćeš sutra biti tu. Zajedno kao nekada Mi ćemo biti, pivo piti, ispijati ga do dna... Al onda dođe istina, pakosni pogled demonski Kaže da te u životu više neću videti Srce se ne miri sa tim, dok suza oko ispuni, Zašto mom bratu baš sve ovo da se dogodi, Život bez tebe postaje kao duga bez boje Taj život nije igro fer, Bog je uzeo moje... Ova je suza na papiru moje poslednje zbogom Brate, počivaj u miru, nek su andjeli sa tobom!





REF: Gledam nebo kroz suze, ova noć zvezdana, a među zvezdama sad vidim jednu zvezdu više... ta je zvezda s tvojim osmehom, zato tiše od vetra jecam al jeza obuzima mi telo i teško dišem kada se setim tvoje slike, kada još negde čujem tvoje ime, kad se setim tvoga lika, moj brate, i onih izgubljenih dana koji više neće moći da se vrate... one sate koje trošili smo zajedno, a kao jedno, znaj da zauvek ja pamtiću, i znaj da ponosno suzu pustiću kad svojoj deci budem rekla - jednog sam brata imala...samo jednog tvoja sestra http://www.facebook.com/profile.php?id=100000469304773