"Nestaneš svaki put kad te snovima dotaknem,i opet iznova na rubu tuge i radosti.Čudne su te stanice naše sujete.i verujem i ne,i volim te ili možda ne.Sve dok se ne dodirujemosve dok mi ne znaš ukus usana,i miris kose,puštam te.Ne odustajem.Naći ću tog dečaka u tebi,probudiću i onu poslednju iskru požude.Jednom kad bude sve a opet ništa ne bude,Jednom kad se umoriš od bеžanja,zaspaćeš na mojim rukama.I pustićemo kiše da pevaju,pisaćemo pesme bez reči i rime,setićeš se neke davne zime,i reći da sam tvoja ludica.Ona ista koja je čekala sve ove godine,samo jedno sneno svitanje,jedan čežnjiv pogled u daljine.Dok ti budem usnama tražila sve tajne puteve,tu negde na tvojim leđima.Ne budi me i ne reci mi da voliš me.Ljubav je ta lažna spoznajaSebična i ranjiva.Ukradi mi osmehe lažljive i sakrij u svoje džepoveUgnezdi se u moje oči sanjive,i ostani tu do kraja vremena...zarobljen između svetova,u javi svog sna,tu na rubu mojih usana."
Нема коментара:
Постави коментар