Dovoljno je...

Dovoljno je samo da te vidim..

slučajno,u prolazu..u daljini još uvek…

opet se probudi onaj stari nemir..

Dovoljno da neko izgovori tvoje ime

i sve mi se ponovo vrati slike se izmenjuju

pred mojim očima slike tvojih usana

na mojoj koži moje ruke u tvojoj kosi..

one strasti…



Opijeni blaženstvom..

kad smo se igrali s vatrom

jedno drugom gasili žeđ..

pojupcima..dodirima..

čini se tako davno nestvarno…maglovito...



Kao da me nikad i nisi ljubio..

kao da ti nikad i nisam šaptala

na uho pijane reči…

kad sam poželela izgoriti

pod tvojim prstima umreti

u tvom zagrljaju..



Kao da se nikad nije desilo..

sad si mi tako dalek,stranac..

kad čujem pesmu koju ti voliš

bol se ponovo vrati osetim

nevidljivu ruku na svom vratu

kako me guši..oduzima dah..



Podseća me na tebe val tuge me preplavi….

još uvek..pojavi se grč u meni

kad se setim srce poludi krv

u venama peče me kao da je vatra

poželim vratiti vreme bar na kratko

samo da te ponovo dodirnem…



Jedna vrela suza klizne mi niz obraz….

…NE….. još te nisam prebolela….

ostati ćeš zauvek u meni kao žar moja tiha patnja…

Volim te