Misliš

Misliš da si mu ti sve....

da si mu jedina...

da mu značiš kao

nešto najvrednije

u njegovom životu....

ne da samo tako

misliš nego i on

tako govori...





priča nešto

u što je teško

poverovati

da to uopće može

postojati,ali toliko

i on tebi znači

da mu naravno

veruješ i još ga

više zavoliš.

bude vam lepo,

takve trenutke

nikad nećeš moći

zaboravit i sve

ti se čini kao

da si u bajci...





a onda samo

u jednoj sekundi

sruši ti se sve...

tvoja bajka završava

tužnim završetkom....

a ti neznaš ni zašto,

ni kako,ni čemu to ?!?!?!....





to zna samo on....

samo on zna

da ono što je zapravo

imao i delio s tobom

je bila sve samo laž

ili možda povremena istina....





ne,ti neznaš niti

ne možeš znati

što on zapravo

krije u sebi....

svaki dan vam

je bilo lepo,

svakim trenom

ste doživjeli nešto

novo i išli dalje

u sve lepše

i dublje osećaje....





ali teško je na kraju

shvatiti da si samo

ti tako to doživela...

a on je zapravo sve

to samo dobro odglumio....





zapravo shvatiš

da si volela samo

stranca kojeg nikad

niti nisi takvog upoznala,

a ne onog najboljeg

dečka na svetu......





bio je uz tebe

uvek i svugde,

a onda kada

ti je najviše zatrebo

njega nije bilo...

otišao je...





nikad niti neću





saznati gde....

dan pre nego

je zauvek otišao

bilo je sve predivno,

kao da mi je hteo

ostaviti još dublji

trag u srcu nego

što već je....





mazio me,

ljubio,grlio,

nežno šaputao.....

govorio je da me voli...

da....ma neznam...

neću o tome....





jer je to bilo sada

tako shvaćam

samo prazne pricice

u koje lako poveruješ

ako ti je neko bitniji

od tvog vlastitog života....





a sutra....odjednom....

dolazi samo poruka...

GOTOVO JE.....





traži neke jadne

izgovore samo

da bi imao nešto za reći....

ali ne....to mu nema

nikakvog smisla....

znamo oboje

da to što govori

je ne istina...





ni sam nezna

kojim rečima

i kako bi ovaj

prekid učinio

uverljivim....

jednostavno

se izgubio sav....

zapetljo se od svih laži.....





ne to mu neću

nikada zaboraviti.....

preduboko je......

ali znam da sam

ga prebolela

i da ga sada prezirem......





zaboraviti ga neću

niti ne mogu,

ali mrziti ga hoću

i to onoliko jako

koliko je on prolio

mojih suza......

ali neka....





osetila sam

prvi put bol

u svom životu

i možda zvuči

neistinito ali stvarno

je da sam uživala

u svojoj boli....





nekako su mi suze,

tužne pesmice

i sećanje na lepe

trenutke davale

predivan ugođaj....





moja patnja,

bol,i suze bili

su nešto najsvetije

u mom životu....





osećala sam

se sigunom,

zaštićenom

i ponosnom....





ljubav je nešto

što mi se može

desiti,ali za nju

neznaš dali je iskrena

ili nije,a tuga je

ono što ostaje

uz tebe zauvek

dajući ti snagu

za dalje i ona

je uvek iskrena!!!