Очима огромним као пророчица Долазиш ко тајна пијеш ми тишину, И у телу жене, детињастог лица Прокључалом жудљом топиш се у вину А душа у болу ко јерес проклета Обамрле усне тобом нагореле, Сновиђење чекаш страхом разапета Да ти не покидам,бисере бијеле. У кристалну куглу душу закопчавам У темеље снова пророчанство зидам Стиховима крхким тајну прекопавам Црно вино дрхти, тобом ране видам.
Нема коментара:
Постави коментар