петак, 22. април 2011.

Пријатељ


Како време брзо одмиче

све нестаје,све се губи

али тешко се заборавља

поклон који живот нуди.



Живот је игра речи и дела

кад на путу нађеш пријатеља

јер од такве среће

за мене нема радости веће.



Још у мени живи пролеће

и сећа ме на дане узалудне

среће на тренутак мисао ме носи

али пркос мост детињства сруши.



Желела бих да срећа надвлада тугу

а Вера у Љубав врати Наду да сви

Снови,Жеље и Радости

опет се ОСТВАРЕ.



Пружам ти руку од ИСКРЕНОГ СРЦА

буди ми Пријатељ

јер у животу све што је драго

може само једном да се проба.



Нека те сенка живота поведе

правим током да не залуташ

у дубине понора,пронађи пут

ка срећи и закорачи у свет љубавне чари.



И иди што даље нека те носе

Месец,Небо и Звезде

тамо где је ветар северни,

сети ме се ти јер од тебе бољег

Пријатеља не видим.



Данас нас има а сутра

ко зна где ћемо бити

и никада не знамо колико

ћемо суза пролити.

Нема коментара:

Постави коментар