
Како време брзо одмиче
све нестаје,све се губи
али тешко се заборавља
поклон који живот нуди.
Живот је игра речи и дела
кад на путу нађеш пријатеља
јер од такве среће
за мене нема радости веће.
Још у мени живи пролеће
и сећа ме на дане узалудне
среће на тренутак мисао ме носи
али пркос мост детињства сруши.
Желела бих да срећа надвлада тугу
а Вера у Љубав врати Наду да сви
Снови,Жеље и Радости
опет се ОСТВАРЕ.
Пружам ти руку од ИСКРЕНОГ СРЦА
буди ми Пријатељ
јер у животу све што је драго
може само једном да се проба.
Нека те сенка живота поведе
правим током да не залуташ
у дубине понора,пронађи пут
ка срећи и закорачи у свет љубавне чари.
И иди што даље нека те носе
Месец,Небо и Звезде
тамо где је ветар северни,
сети ме се ти јер од тебе бољег
Пријатеља не видим.
Данас нас има а сутра
ко зна где ћемо бити
и никада не знамо колико
ћемо суза пролити.
Нема коментара:
Постави коментар